Са великом тугом обавештавамо јавност да је јуче у Јужноафричкој Републици, од последица саобраћајне несреће, преминула легенда крушевачке и српске кошарке Бобан Петровић.
Бобан Петровић је рођен 19. јула 1957. године у Крушевцу. Одрастао је на углу Закићеве и Обилићеве. Каријеру је започео у ОКК Крушевац чија је кадетска селекција 1974. била трећа у Југославији (бољи били само Црвена звезда и Партизан). Свој таленат је наставио да показује већ следеће сезоне са Напретком остваривши историјски успех пласманом у другу лигу. Последње коло у Нишу против Студента је убацио 22 поена, а пошто су тимови на крају првенства имали исти број бодова, о уласку у виши ранг одлучивала је мајсторица у Београду. На Малом Калемегдану, пред око 1000 Крушевљана, Напредак је славио 64:53 и исписао историју. У дебитантској сезони 1975/76. у савезном рангу изборили смо опстанак што је био успех те младе екипе, а Петровић је био стандардан првотимац, након које прелази у Партизан.
За 9 година играња у црно-белом дресу постао је легенда нашег најтрофејнијег кошаркашког клуба. Освојио је два међународна Купа Кораћа, две националне титуле и један куп СФРЈ. Са 3618 поена на 273 утакмице десети је најбољи стрелац у историји клуба.
Интернационалну каријеру је градио у француском Ремсу, љубљанској Олимпији и шпанској Манреси, да би се 1990. вратио у родни Крушевац. У том тренутку прослављени репрезентативац је имао бројне иностране понуде али је одлучио да се врати под Багдалу и још једном упише у анале. Уз то, поклонио је клубу опрему у вредности од 15000 долара. Те сезоне је остварен највећи успех у историји клуба када је у мајсторици у Крагујевцу, након преокрета на полувремену, савладан Раднички 61:65 и изборен пласман у Прву Б лигу. Три сезоне је био вођа Напретка, и након краће епизоде у белгијском Хеселту, завршио каријеру 1994. у нашем клубу. Изабран је у најбољу петорку Напретка свих времена.
Са репрезентацијом Југославије је освојио сребрне медаље на Медитеранским играма 1979. у Сплиту и на Универзијади 1981. у Мексику. Са сениорском репрезентацијом Југославије је освојио сребрну медаљу на Европском првенству 1981. у Чехословачкој и бронзану медаљу на Светском првенству 1982. у Колумбији. Играо је и на Европском првенству 1985. у Западној Немачкој када је национални тим заузео седмо место.
Остаће упамћена анегдота са његовим кумом Петером Вилфаном. На мечу полуфинала плеј-офа Југославије између Олимпије и Партизана, чували су један другог, и Вилфан га је питао у игри да ли би му вратио лопту кад би му је овај додао. Када му је Бобан потврдно одговорио, Петер је у трећем нападу скупио храброст и стварно му је бацио лопту. Партизанови играчи су кренули да трче контру, а Олимпијини да се враћају у одбрану, да би Петровић вратио Вилфану лопту назад и тиме направили општи хаос. Судије су зауставиле игру и након консултације дали обојици по техничку.
Хито, нека ти је вечна слава!